Засавица
Засавица се
налази у југоисточном делу Европе, у Србији, на подручју јужне Војводине и
северне Мачве, источно од реке Дрине и јужно од реке Саве, и на територији
општина Сремска Митровица и Богатић.
Простором
доминира речни биотоп, кога чини речица Засавица и притока Батар у укупној
дужини од 33,1 километара. У еколошком низу смењују се водени и мочварни
екосистеми са фрагментима поплавних ливада и шума.
Укупна
површина резервата је 1825 хектара од чега је 675 хектара у првој категорији заштите.
Кичму резервата чине водена површина канала Јовац и Прекопац, каналисан и природни
ток потока Батар, као и сама речица Засавица, која преко канала Богаз има
директну везу са реком Савом. Засавица се подземним путем напаја и водом из
реке Дрине и гравитационо са планине Цер. Припада Црноморском сливу и једно је
од последњих изорно очуваних мочварних подручја, идући од севера ка југу
Србије.
Мирна и
питома, као река равнице, омогућила је опстанак бројном и разноврсном биљном и животињском свету. Да би
тај свет био очуван сама Засавица и њено приобаље стављено је под заштиту
Државе 1997. године, као природно добро и категорије од изузетног значаја, на
предлог Завода за заштиту природе Србије.
На национаној
мрежи заштићених подручја Рамсара (мочварна и друга влажна подручја према
Конвенцији о заштити мочварних подручја коју је наша земља ратификовала)
Засавица се нашла на листи Рамсарских подручја у Србији (проглашена 2009.
године као девето Рамсарско подручје у Србији), а према класификацији
Међународне уније за заштиту природе (IUCN) као подручје управљања стаништима и
врстама (Habitat and species
menagment area) има четврту
категоију. Од 2001. године Засавица је постала члан Europark Federacije.
